Zemlja uživo
Nebo iz svemira, i gde je sada noć
Oblaci nad celom planetom sa geostacionarnih meteoroloških satelita, osvežavaju se svakog sata, uz liniju između dana i noći tamo gde je upravo sada.
Upravo sada
Šta vidiš
Slika je sastavljena od infracrvenih snimaka meteoroloških satelita koji Zemlju posmatraju sa 36.000 km visine. Infracrveni snimak vidi oblake i danju i noću, pa su oluje, frontovi i vrtlog uragana tu u svako doba. Tamnija polovina karte je noćna strana, koja se pomera na zapad dok se Zemlja okreće.
Kako se čita
- Svetlije belo su hladniji, viši oblaci — vrhovi oluja; bledo sivo su niski oblaci i magla.
- Zasenčena strana je noć; njena ivica je mesto gde Sunce upravo izlazi ili zalazi.
- Okreni globus da pratiš oluju, ili pređi na ravnu kartu da vidiš ceo svet odjednom.
Odakle su podaci
NOAA GMGSI (Global Mosaic of Geostationary Satellite Imagery), infracrveno, na sat. Noćna strana se računa za tekući minut.
Pitanja
- Koliko često se osvežava karta oblaka?
- NOAA svakog sata objavljuje novi globalni mozaik; Kartavera ga proverava na petnaest minuta i prikazuje najnoviji, sa vremenom snimanja.
- Zašto se oblaci vide i noću?
- Sateliti mere infracrveno zračenje, toplotu koju oblaci odaju, a za to nije potrebna sunčeva svetlost. Zato karta izgleda isto danju i noću.
- Da li nedostaju polovi?
- Geostacionarni sateliti stoje iznad ekvatora, pa daleki sever i jug vide pod veoma malim uglom; slika bledi prema polovima.
