Svaki satelit, tamo gde je ove sekunde

Šta vidiš

Svaka tačka je jedan satelit, nacrtan iznad mesta na tlu tačno ispod njega i obojen po tome šta je. Većina je u niskoj orbiti i pređe kartu za nekoliko minuta: prati MSS i obići će svet za sat i po. Narandžasti prsten duž ekvatora se uopšte ne pomera — to su geostacionarni sateliti, na 35.786 km visine, koji se okreću tačno koliko i Zemlja. Dodirni bilo koji satelit za visinu i brzinu, a isprekidana linija pokazuje kuda će proći u sledećem obilasku.

Kako se čita

• Bele oznake sa imenom su stanice sa posadom: MSS (ISS) i kineski Tjangong.
• Plavo je Starlink — više od polovine svega što radi u orbiti; zeleno je navigacija (GPS, Galileo, BeiDou), narandžasto geostacionarni prsten.
• Dodirni satelit za visinu, brzinu i trajanje jednog obilaska — i njegovu putanju iznad tla za sledeći.

Pitanja

Gde je MSS upravo sada?

Brojevi na vrhu ove strane kažu iznad koje zemlje ili okeana je Međunarodna svemirska stanica ovog trenutka, a na karti je to bela oznaka sa natpisom ISS. Obiđe Zemlju svaka 92 minuta, brzinom od oko 27.600 km/h, na oko 420 km visine.

Koliko ima satelita u orbiti?

Oko šesnaest hiljada koji rade, i broj raste svake nedelje. Više od deset hiljada su Starlink sateliti; pre deset godina ukupan broj za sve zemlje i firme zajedno bio je ispod dve hiljade.

Zašto se neki sateliti ne pomeraju?

Satelitu na 35.786 km iznad ekvatora treba tačno jedan dan za obilazak — koliko i Zemlji za okret — pa sa tla izgleda kao da stoji u mestu. Zato satelitska antena može da se zašrafi za zid, i zato su meteorološki i televizijski sateliti u tom prstenu.