Polarna svetlost, tamo gde je večeras

Šta vidiš

Sunčev vetar stalno struji pored Zemlje, a magnetno polje planete deo usmerava naniže oko magnetnih polova, gde gornji slojevi vazduha zasvetle. Taj oval vidiš ovde, izračunat iz Sunčevog vetra koji letelica meri milion i po kilometara uzvodno, oko pola sata pre nego što stigne. Uključi uz njega dan i noć: aurora se vidi samo gde je nebo tamno, pa je deo prstena na noćnoj strani onaj zbog kog vredi izaći napolje.

Kako se čita

• Svetlija zelena je veća šansa za auroru tačno iznad glave; nisko na horizontu često se vidi i nekoliko stotina kilometara dalje od pola.
• Kp indeks ide od 0 do 9: od 5 naviše je geomagnetna oluja i prsten se spušta na mnogo niže širine.
• Mora da bude mrak i vedro: uključi Dan i noć i Oblake da vidiš da li jeste.

Pitanja

Mogu li večeras da vidim polarnu svetlost?

Ako zeleni prsten na karti doseže tvoju geografsku širinu, nebo je tamno i nema oblaka — da, ima šanse. Prognoza gleda samo pola sata unapred, jer se toliko uzvodno meri Sunčev vetar; za naredne dane prati prognozu Kp indeksa.

Šta je Kp indeks?

Broj od 0 do 9 koji kaže koliko je Zemljino magnetno polje poremećeno, prosek za tri sata sa opservatorija širom sveta. Ispod 4 aurora ostaje blizu polarnih krugova; na 5 je geomagnetna oluja; od 7 naviše može da se vidi iz srednje Evrope ili sa severa SAD.

Zašto je oko svakog pola prsten, a ne kapa?

Čestice prate linije magnetnog polja, a linije povezane sa Sunčevim vetrom spuštaju se u prstenu oko svakog magnetnog pola, ne na samom polu. Zato su najbolja mesta za auroru na oko 65–70 stepeni širine — severna Norveška, Island, Aljaska — a ne na samom polu.